zVr on the move

Peru => Chile => Argentina

Fri, 05 Aug 2005 16:13:11 CEST

U Buenos Aires smo stigli nakon 4 dana puta. Umalo da ostanemo jos neko vreme u Peruu jer je put izmedju Puna i Tacne, grada na jedinom prelazu iz Perua u Chile, bio u prekidu zbog blokada, tako da smo morali idemo zaobilaznim putem. To i nije bilo toliko lose jer smo prolazili pored okeanske obale koja je prelepa. Dugacke plaze sa velikim talasima (ipak je tamo bila zima :)) i stenama koje vire iz vode u blizini obale. Jednom recju nezaboravno. :) U Chile smo stigli gotovo u isto vreme kao sto bi stigli i da nismo kruzili, paradoks Juzne Amerike. Na granici nas je pozdravio carinik koji je kada je video pasose sa smeskom rekao: "Jugoslavija, a? Dobro jutro!" :D Ispostavilo se da je covekov deda iz Hrvatske i da su te dve reci jedino sto zna da kaze na srpskohrvatskom. :)

Cudan je osecaj kada se iz Perua udje u Chile. Kao da ste iz sredjeg veka usli u moderno doba. Nekako imate osecaj kao da ste izasli iz mraka u svetlo. Peru, koliko god bio lep, je dosta mracna zemlja. Ne zbog kolicine sunceve svetlosti, koje ima u izobilju :), vec zbog cinjenice da su i dalje skroz okrenuti svojoj istoriji (mozda je to zbog turizma jer, ipak, od toga zive). A i zbog toga sto su totalno zaslepljeni religijom. Normalan je prizor da ujutru videte celu skolu kako paradira iza plasticne statue Marije i peva religijske pesme. Prilicno scary.

Chile i Argentina su nesto sasvim drugo. Moderne zemlje sa modernim shvatanjima. Ne bih da ispadnem rasista, ali ove zemlje imaju minoran broj indijanaca u odnosu na Peru (gotovo da ih nema), tako da je to verovatno razlog.

Grad u Chileu na granici sa Peruom se zove Arica, svetski poznati surf centar. Nedelju dana pre naseg dolaska se odigrao surfing svetski kup, ili tako nesto. :) Voda je bila isuvise hladna za kupanje, ali savrsena za setanje bosih nogu po prelepoj plazi. Plaza je toliko duga da ni nakon 2 sata nismo uspeli da stignemo do kraja. :) Nazalost, riknula mi je baterija na foto aparatu tako da nisam mogao da slikam ogromne pelikane kako se brckaju u plicaku. :)

Od Arice do Santiago de Chilea, glavnog grada Chilea i grada odakle krecu autobusi ka Argentini, morali smo putovati preko 30 sati. Pejzaz je u pocetku bio zaista fascinantan, prolazi se kroz primorske (ili priokeanske? :)) gradove sa ogromnim prelepim plazama, ali nakon nekog vremena skrene se ka kontinentalnom delu zemlje i jedina stvar koja tu moze da se vidi su pustinje. Ne bas mnogo interesantno, priznacete. :) Inace, sasvim je normalno da dok se vozite kroz neki grad prodjete pored parka koji se zove Croacia, ili da u grbu nekog lanca brze hrane vidite sahovnicu. :) Juzni deo Juzne Amerike, pogotovo Patagonija (juzni deo Chilea i Argentine) je krajem drugog svetskog rata preplavljen nemcima i njihovom saveznicima koji su tu pobegli iz straha od odmazde, tako da postoje sela gde se prica iskljucivo hrvatski. :)

Iz Santiaga smo krenuli za Mendozu, Argentina. Morali smo ponovo preci preko Anda i pitali smo se kako ce biti ovog puta, da li ce nam velike visine na kojima smo bili u Peruu do pre par dana pomoci da ovog puta ne osetimo tegobe. Ispostavilo se da aklimatizacija na visini od 4000 metara traje duze od 4 dana tako da nismo osetili ama bas nista. :)

Odmah nakon dolaska u Mendozu seli smo u bus za Buenos Aires, a o tome vise u sledecem postu. :)

Jezero Titikaka - ostrva Amatani i Taquile

Thu, 04 Aug 2005 16:03:41 CEST

Pored plutajucih ostrva obisli smo i dva "obicna":), Taquile i Amantani. Na ovim ostrvima zive Aymara indijanci. Oni pricaju Aymara jezikom a kako su do skoro stnovnici ovih ostrva odbijali svaki kontak sa modernom civilizacijom stariji stanovnici ostrva cak ni ne znaju spanski. Na Amantani ostrvu smo prespavali u kuci dodeljene nam indijanske porodice :). Tamo su sve porodice izuzetno siromasne, ali su ljudi izuzetno prijatni i gostoprimljivi. Obicno imaju zasebnu "kucicu" u kojoj se nalazi ognjiste, gde spremaju hranu i rucavaju. U "glavnoj" kuci im se nalaze ostave u prizemlju i spavace sobe na spratu, wc je naravno poljski. Sve je izuzetno skromno i prilicno zapusteno i prljavo. Nasi domacini su posedovali samo par ovaca i jedno magare, lokalni burzuji verovatno imaju i krave i svinje :)). Domacini su imali i slatku bebicu koja nas je zabavljala ta dva dana :).

Zalazak sunca posmatran sa vrha ostrva, na kome se naravno nalazi hram bogu Sunca, izgleda fantasticno.

Uvece su organizovali igranku. Naravno za igranku vas okite svojom narodnom nosnjom i celo vece vas "teraju" da igrate uz njihovu tradicionalnu muziku:). Sama igra nije preterano komplikovana a muzika je slicna onoj koju ste mogli da slusate u Knez Mihajlovoj (Da li je neko skoro video one indijance sto su svirali?).

Na zurci smo inace upoznali dve simpaticne sestre iz Slovenije, Petru i Polunu sto nas je izuzetno obradovalo. Konacno smo mogli da se sa nekim ispricamo na srpskom :). Skroz je cudan osecaj kada ste sami u tako dalekoj zemlji, oko vas nedeljama samo stranci i onda konacno neko kome ste relativno bliski. A onda te ljude dozivljavate kao da su vam najblizi rod. Nismo se skoro nekome toliko obradovali kao njima dvema kada smo ih upoznali :). Ulepsale su zavrsetak naseg putovanja po Peruu. Inace ljudi na ostrvu Amatani su uzasno niski. Sin ove bakice je jedva bio malo veci od nje.

Nakon ostrva Amatani krenuli smo ka ostrvu Taquile. Stanovnici ovog ostrva su jos vise izolovaniji od stanovnika Amatani ostrva. Zive na ostrvu u svojoj zajednici i zene se iskljucivo sa pripadnicima zajednice. Gradonacelik ostrva se bira jednom u godinu dana i to sistemom rotacije. Imaju i zanimljivu narodnu nosnju koju nose i dan danas. Recimo na ovim slikama dole se tacno mogu razlikovati ozenjeni muskaraci od neozenjenih. Neozenjeni muskarci nose kapu koja je do pola bela. :) Takodje, zenjeni muskarci nose i torbicu sa kokom koju zvacu po ceo dan.

Pogled sa ostrva na jezero je neverovatan. Zbog visine i cistog vazduha boja jezera je fantasticno plava. U nekim trenucima se cini da posmatrate more a ne jezero. :)

Jezero Titikaka - Uros, plutajuca ostrva

Wed, 03 Aug 2005 13:59:51 CEST

Da ne bi ova prica o nasem putovanju ostala bez kraja, "pomucicemo" se da napisemo jos par postova :). Prvi post posveticemo delu naseg dvodnevnog boravka na predivnom jezeru Titikaka, indijanci ga zovu Titikhala.

Jezero se nalazi na granici izmedju Perua i Bolivije. To je inace najvece plovno jezero na ovako velikoj visini, (3856m). Na Peruanskoj obali jezera nalazi se grad Puno. U njemu smo se odmarali par dana pre obilaska jezera. Povrsina jezera je oko 8000 kvadratnih metara i u njemo se nalazi preko 30 ostrva. Najveca dubina jezera je 280m ali je uglavnom dubina oko 3-4 metara. Tokom plovidbe smo uglavnom mogli da vidimo dno. Ovo jezero se inace smatra kolevkom Inka civilizacije jer se tu rodio prvi Inka, Manko Qhapaq, oko 1200. godine.

Jedna od najvecih atrakcija na jezeru su plutajuca ostrva. Ova ostrva su nastala preplitanjem isusenog korenja biljaka koje lice na nasu trsku i rastu svuda po jezeru.

Ova biljka raste u plicim delovima jezera. Njeno stablo se sastoji iz dva dela. Deo koji je pod vodom je jestiv i bele je boje, zeleni deo biljke koji je iznad vode posle nekog vremena se sasusi i pozuti. Korenje biljke "lebdi" u vodi. Kada se ispreplece korenje vise biljaka one obrazuju nesto nalik busenu zemlje. To "busenje" se siri vremenom obrazujuci plutajuce ostrvo. Domoroci na ta prirodna ostrva slazu nove slojeve sasusenih delova ove biljke. Od ove susene biljke oni prave i camce i svoje kuce.

Ostrva se posebnim kolcima pricvrscuju za dno jezera da ne bi otplutala tokom jake struje (ili kako rece vodic "Da ne bi zaspali u Peruu a probudili se u Boliviji" :)). Nasi prvi koraci po ostrvu su bili dosta nestabilni jer vam noge propadaju u trsku, ali smo se brzo navikli. Na nekim delovima ostrva koji nisu dobro odrzavani noge vam propadnu i do 20ak centimetra sto i nije bas lep osecaj. :))

Stanovnici ostrva su uglavno indijanci koji su pobegli na jezero pod naletom Inka i tamo ostali do danas. Na ostrvu zive i uzgajaju raznu zivinu. A u okviru ostrva imaju i male ribnjake. Na jednom od ostrva postoji i skola za tamosnju decu.

Mnogi tvrde da su danas Uros ostrva previse iskomercijalizovana i iskvarena sa svim sto veliki turizam donosi, ali mi ne mislimo tako. Jedina stvar koja odskace od cele slike koja se nije menjala vekovima su solarni kolektori koji stanovnicima ostrva omogucavaju da uzivaju u luksuzima moderne civilizacije. Neki cak imaju i televizor! Prica se da neka kuca na jednom od ostrva ima i internet ali to nismo bili u mogucnosti da to proverimo. :) Ali nama, kao velikim ljubiteljima staforda, ovaj mali simpaticni stenac nije mogao da promakne. :)

Nakon nekih sat vremena na plutajucim ostrvima krenuli smo ka pravim ostrvima. Zahvaljujuci iskusnoj posadi naseg brodica vesto smo izbegli policijske patrole kako bi mogli da sedimo na krovu broda, sto je inace zabranjeno. :)

Tu bi kontinued... :)

I tako...

Fri, 08 Jul 2005 01:24:37 CEST

...nase druzenje se polako blizi kraju. Danas idemo nazad za Argentinu gde cemo provesti par dana odmarajuci se u Buenos Airesu. :) Danas smo zavrsili turu po ostrvima na peruanskoj strani jezera Titikhala (kako indijanci zovu ovo jezero :)) ali nemamo vremena da pisemo. Vise o tome kada stignemo u Argentinu za 2-3 dana.

Pozdrav. :)

I konacno Machu Picchu

Wed, 06 Jul 2005 02:29:19 CEST

Kad smo planirali ovaj nas odmor prvobitno smo imali nameru da putujemo samo po Argentini. Naravno nije nam trebalo dugo vremena da shvatimo da ne mozemo otici do Juzne Amerike i tek tako zaobici Machu Picchu. Ovo mesto je zaista magicno, ni slike a ni sva ova prica nece moci da vam docara caroliju koja ga okruzuje.
Machu Picchu je poslednji otkriveni Inka grad. Pronasao ga je americki istoricar Hiram Bingham 1911. godine trazeci izgubljeni grad Vilcabambu. Grad je gotovo u celosti ocuvan. Naravno u njemu necete naci nista sem zidova gradjevina koje su pravile Inke, ali su ti zidovi u svojoj orginalnoj velicini. Sve terase koje su koristili za zemljoradnju kao i sistemi za navodnjavanje i mnogobrojne cesme su ocuvane u celosti. Postoji cak i nekoliko "restauriranih" kuca. Orginalne gradjevine na kojima je samo podignut slameni krov. Iste ovakve kuce mozete i danas videti u nekim delovima Perua. Postoje razliceite teorije o tome kada je i kako podignut grad. Meni se licno najvise svidela ona po kojoj je grad podignut zapravo posle dolaska Spanaca, u njega su Inke dosle bezeci pred osvajacima.
Samo mesto na kome se grad nalazi je fascinantno. Zapravo grad se nalazi na visoravni, okruzen planinama sa svih strana. I na okolnim planinama postoje ostaci nekadasnjih naseljenih mesta.

Pogled na Machu Picchu sa jedne od terasa.

Pogled na Machu Picchu sa njegovim jedinim stanovnicima. :)

Hram sunca. Jedina ovalna zgrada u celom kompleksu. I osim za verske svrhe sluzila je i za astronomska istrazivanja.

Deo grada u kome se nalazio zatvor. Ova prirodna stena ima oblik rasirenih kondorovih krila. Ispod nje se nalazi i kondorova glava isklesana u kamenu.

U neposrednoj blizini Machu Picchu-a nalazi se vrh Wayna Picchu (To je ona visoka planina na slikama). Na nju se mozete popeti orginalnim Inka "stepenicama" koje su na pojedinim delovima izuzetno strme (morali smo da se koristimo rukama pri penjanju). Staza je izuzetno naporna, trebalo nam je oko sat ili sat i po da se popnemo do vrha. Dok smo se penjali sretali smo ljude koji su se vracali sa vrha i svi redom su nas lagali kako nema jos mnogo :). Cela staza je okruzena bujnim rastinjem koje pravi "debelu" hladovinu tako da je to donekle olaksavalo penjanje. Sve nase "muke" su se isplatile kada smo se popeli na vrh. Imali smo utisak da stojimo na vrhu sveta :). (Mogu da zamislim kako se osecaju oni koji se popnu na Mont Everest). Oko nas predivne planine sa svih strana. Iznad nas samo nebo. Predivan pogled na sve strane i konacno disete punim plucima. Osecaj je zaista predivan. A kad se spustite ponovo u Machu Picchu vise ne osecate noge, ne osecate ruke, gladni ste, zedni, mokri od znoja i presrecni, prezadovoljni i ispunjeni ogromnom energijom :). Da nemamo usi verovatno bi nam se krajevi usana doticali na temenu - toliki nam je kez bio :). Imate osecaj potpune srece :))).

Ovako Machu Picchu izgleda sa vrha Wayna Picchu-a.

Ovaj soko ili sta je vec :) je bio na samom vrhu i rado se hranio iz nasih ruku. :) Iza njega se vidi Machu Picchu.

I za kraj najbolje. :)

Marica

Na putu za Machu Picchu (Ollantaytambo)

Wed, 06 Jul 2005 01:20:01 CEST

Nakon obilaska Cuzco-a i njegove okoline krenuli smo za Machu Picchu. Odlucili smo se za lokalni jeftini prevoz :). Uzimajuci u obzir ono sto sam ovde vidjala po ulicama i nisam bila najodusevljenija, ali ispalo je sasvim kulturno. Manja je guzva a i u manje smrdi nego na nekoj beogradskoj gradskoj liniji :). Rast mog raspolozenja je bilo u direktnoj proporciji sa povecanjem razdaljine od Cuzco-a. Tome je verovatno doprinela i prelepa priroda koja nas je okruzivala. Nema vise pustinja niti golih planina. Kad krenete od Cuzco-a ka Ollantaytambo-u (mestu u kome smo preseli na voz) vi ustvari silazite u dolinu reke Urubambe. A priroda je zaista predivna. Reka je brza, virovita i poznata je po splavarenju. I ljudi su ovde drugaciji mnogo mirniji i pitomiji. Ulazeci u Ollantaytambo prosli smo prvo kroz siromasniji deo u kome zive Indijanci. Taj deo izgleda kao da je gradjen pre tri-cetiri veka. Prosto neverovatno, kao da smo se vratili vekove unazad :). Onda naravno stignete do Plaze de Armas koja lici na sve dosad vidjeno sa ovim imenom :), samo u minijaturi.
E na toj Plazi, tacnije u jednom od restorana smo upoznali predivne ljude koji prave carobnu hranu i koji su bili tako ljubazni da nam cuvaju ranceve dok se mi setkamo po obliznjem nalazistu :). Generalno, Peruanci prave predivna jela i sto je vrlo bitno za mene bar 50% jela na njihovim menijima su vegeterijanski. Fini ljudi znaju zdravo da se hrane :). Miljan je naravno jednako odusevljen specijalitetima sa mesom. I tako rastereceni tereta i briga, prepunih stomaka krenuli smo do obliznjeg nalazista (na nekih 200m od centra). Ceo ovaj gradic je jedno ogromno nalaziste. Kuce u kojima ljudi i sad zive nalaze se na terasama koje su jos Inke pravile. Sve izgleda nekako "izvorno" indijanski.
To nalaziste je najlepse koje smo videli do tada. Ima ogromne terase sa do danas ocuvanim sistemom za navodnjavanje.

Stepenice za penjanje po terasama.

Deo opservatorije.

Ocuvana Inka kuca.

Deo nalazista koja se nalaze na brdu preko puta i koje nismo imali vremena da posetimo.

Pogled na danasnji grad Ollantaytambo kroz prozor nekadasnjeg Ollantaytamba.

Cesme i kanali koje su Inke pravile su u istom ocuvanom stanju kao i pre nekoliko vekova.

Cak su skrenuli i malu reku koja prolazi pored grada.

Ceo kompleks je izuzetno velik, trebalo nam je oko dva i po sata da ga obidjemo. Naravno slike ce vam vise docarati velicinu i lepotu ovog nalazista.

Zena u tradicionalnoj indijanskoj nosnji sa detetom. Inace, minut pre slikanja nam je prisla i pitala da li zelimo da je slikamo. Na sta smo mi uglas rekli: "No, gracias!". :)

Slatka mala devojcica koja je pocela da pozira cim sam izvadio fotoaparat. :)

Marica

"Rusevine" oko Cuzco-a :)

Wed, 06 Jul 2005 00:48:54 CEST

Eh, konacno opet mi. Od poslednjeg posta smo obisli milion stvari ali je Internet bio ocaj pa nismo mogli da svoju uzivanciju podelimo sa vama blagovremeno :)
Ovaj prvi post u nizu postova :) posveticemo arheoloskim nalazistima oko Cuzco-a. Ceo ovaj region koji obilazimo po Peruu je prepun arheoloskih nalazista. Cak i "savremeni" delovi grada su na temeljima nekadasnjih Inka gradjevina ili se nadovezuju na njih.
Iskreno ja sam u ovom delu naseg puta malo manje uzivala zbog tegoba koje sam osecala zbog visinske bolesti. Bilo mi je malo tesko da uzivam setkajuci se oko Cuzco-a sa konstantnom mucninom i glavoboljom.
U neposrednoj blizini Cuzco-a postoje cetiri velika nalazista. Odvezete se taksijem do najdaljeg (na nekih 8 km od Cuzco-a) i onda se polako spustate peske (ici nizbrdo je vrlo bitan detalj na visini od 3300m :)) do grada.
Prvi u nizu ovih nalazista je Tambo Machay, koje je poznato po imenu "El Bano del Inka" i ima veze sa kultom vode (ocigledno :)). Na njemu se nalaze cesme koje su Inke gradile i koje naravno jos uvek rade.

Drugo nalaziste Puca Pucara je u neposrednoj blizini, na nekih 300m. Ovo nalaziste je poznato i kao "crvena tvrdjava" jer pri odredjenoj svetlosti kamenje ima crvenu boju (ja ovo naravno nisam videla :(). Inace sa ovog nalazista se pruza predivan pogled na Cuzco Valley.

Qenko je trece nalaziste i u prevodu znaci cik-cak. Na ovom mestu su vrsili razlicite verske obrede (klali zivotinje i tome slicno :(). Ti njihovi zrtvenici meni lice na kameni dvosed a otprilike su i te velicine). Naravno ceo taj oltar je u jednom komadu. Od njih se protezu cik-cak kanalici kojima je verovatno oticala krv zrtvovanih zivotinja. Naravno, svaki vodic ima svoju pricu. Mi nismo unajmljivali vodice, ali naravno mogli smo da ih cujemo svuda oko nas. Skroz su smesni. Svi imaju istu pricu. To je sluzilo za ovo, a mozda i za ono, ali ono sto je sigurno je da su Inke obozavale Sunce :))). I tako, dobijate isti odgovor sta god da pitate :). Na ovom nalazistu postoji i pecina, u kojoj se opet nalazi ogroman zrtvenik.

Poslednje nalaziste koje je najblize Cuzco-u je Saqsaywaman. U prevodu "satisfied falkon" mada njegovo ime vise lici na "sexy woman", i nije da nema veze :)). Ovo nalaziste je najvece a i najlepse. Na njemu postoji kamenje velicine i od nekoliko metara i tezine i do 300t.

edit-miljan: ja sam na slici samo da bi se videla velicina zidova (a ne zato sto volim da se slikam :))

Na zalost, na ovom nalazistu se nalazi samo 20% od orginalne gradjevine jer su Spanci odatle odvozili kamenje za svoje kuce u Cuzco. Ova gradjevina je imala oblik pumine glave, tako da zidovi (njih 22) prave cik-cak oblik (to su bili zubi:)).

Pogledajte samo kako je kamenje savrseno uklapano.

edit-miljan: Preko puta samog Saqsaywaman-a se nalazi ovo cudno uglacano kamenje.

Naravno, svako od ovih nalazista je imalo neku konkretnu primenu za vreme Inka, ali kako su sve to manje-vise naklapacke price, taj deo sam izostavila u opisu ovih nalazista :).
Toliko o ovim nalazistima.

Marica

Machu Picchu

Sat, 02 Jul 2005 16:47:08 CEST

Danas palimo put Machu Picchu-a. Pojma nemam kakav je internet u Aguas Calientesu, selu iznad kojeg se uzdize ovaj vrh, tako da ne znam kada cemo moci da vam postavimo slike. Tamo smo oko 3 dana a nakon toga odmah krecemo za Puno, grad na obali jezera Titicaca. Do tada, pozdrav. :)

Eto nas malo u Cuzco-u i oko njega...

Sat, 02 Jul 2005 01:23:24 CEST

Pa eto stigli mi u Cuzco jos juce ali nas smorili losi preskupi hosteli i visinska bolest (Cuzco se nalazi na visini od 3326m) ... Ali evo danas smo se prilagodili valjda i obisli smo neka zanimljiva mesta pa cemo se raspisati:)
Cuzco je inace grad koji ne mozete da zaobidjete ako mislite da idete na Machu Picchu sto njegovi stanovnici obilato zloupotrebljavaju. Osecaj je otprilike onaj koji imate kada odete u Crnu Goru na letovanje :))). Indijanci vam ovde naplacuju cak i da ih slikate. Obuku se u njihovu narodnu nosnju, izvedu svoje lame (takodje nakindjurene :))) i cekaju da ih slikate za nekih pola dolara (cak i do 60us$!).

edit-miljan: Fotka je sklikana mucki sa ledja da nam ne bi uzeli pare. :)

Deca u svojoj skolskoj uniformi.

Ovde inace uopste nema belaca (sem pola miliona turista). A kao sto vec rekoh, meni su Indijanci prilicno preseli sa tom idejom da treba da pljackaju turiste, tako da o njima ne nameravam vise da pisem.
Inace, grad je najstarije stalno naseljeno mesto u Juznoj Americi. O gradu su ispredane mnoge legende. Po jednoj od njih grad je nastao tako sto je Inti (Bog sunca) naredio Manco Capac-u (sinu sunca) da nadje 'qosq'o'-zemlju u koju ce moci da zabije zlatnu letvu do kraja. To se po legendi desilo u 12 veku. S obzirom da je Cuzco jedan od najznacajnijih naselja Imperije Inka i njen glavni grad, u samom gradu i oko njega postoje velika arheoloska nalazista koja svedoce o bogatoj istoriji Inca naroda.
Svi putevi u centru su im kaldrmisani i sa starim zgradama daju gradu zaista velicanstven izgled. Naravno, cim se izadje iz centra naselja su izuzetno siromasna. Centar je ocigledno klasicno Peruanski ima trg koji se zove Plaza de Armas i na njemu katedralu :). S tim da u Cusco-u postoji vise trgova sa katedralama.
Fotka je slikana sa terase nase sobe :)))

Jedan od detalja sa zgrade iz starog dela grada

Pogled na Cuzco sa jednog od mnogobrojnih okolnih brda.

Jedno od tih okolnih brda :))

Svi lokali u centru uglavnom prodaju indijanske suvenire i preskupe ali stvarno lepe dzempere od alpake. Ono sto je mene fasciniralo je da nigde nisam videla supermarket, ili bar neku manju prodavnicu. Uglavnom u lokalima prodaju slatkise i sokove, nesto kao trafike kod nas. Na svakom koraku se mogu sresti siromasni indijanci. Siromastvo je vise nego ocigledno cim se izadje iz grada.

edit-miljan: Mislim da ce ova fotka zadovoljiti sve vas a pogotovo Danila. Ima sve, mlade, stare, zivotinje, arhitekturu, nacin zivota ovdasnjih ljudi i jos mnogo toga. :)

Za kraj ovog posta slatko magarence iz Cuzco-a :)

Marica

Peruanci...

Thu, 30 Jun 2005 00:08:24 CEST

Zbog velikog pritiska fanova ovog bloga (smorovi nijedni :-p) evo nesto i o ljudima ovde. Svi su neverovatno mali. Mislim da jos uvek nisam video nekog ko je visociji od 180 cm. Savet koji sam dobio pre puta da kupim svu obucu koja ce mi biti potrebna u Beogradu se ispostavio sasvim ispravan. Videti broj 43 je prava retkost, a 45 koji ja nosim je gotovo nemoguce naci. Ceo Peru, ukljucujuci i ljude, ima neki cudan miris. Mozda se to ne oseca u centru grada, ali cim se zadje malo po sporednijim ulicicama oseti se taj cudan miris. Ne znam kako da ga opisem, nije smrad, ali svakako nije ni prijatan. Evo i klasicnog primerka jedne peruanske bake koja kao i vecina ljudi ovde pokusava da proda nesto strancima.

Mladi kao i svuda u svetu uzivaju u visprenim tekstovima Eminema samo se ne oblace u tom fazonu. I iako su neverovatno siromasan narod, pogotovo indijanski deo (vecina), svi se samo smese i deluju porazavajuce pozitivno. Primer:

Danas polazimo za Cusco. Jos jedna izmena plana. Posto je ovde udarna turisticka sezona ovo je prava prilika za razne sindikalne organizacije da ostvare svoje ciljeve, tako da su pre neki dan poceli razni strajkovi srpskog tipa: stani na put i ne daj nikom da prodje. :) Kako je danas neki praznik (Papin dan) i strajkaci slave tako da su i putevi slobodni. Mozemo otici i za Puno kao sto je i planirano, ali i tamo se isto strajkuje pa cemo to posle Cusca.

O ljudima vise iz Cusca. Poz.

PS 1: Fotke su slikane pre par minuta ispred internet kafea tako da nemojte da se zalite na kvalitet. :)
PS 2: Towk, da ostavis Maricu na miru, si cuo? :-p