Pored plutajucih ostrva obisli smo i dva "obicna":), Taquile i Amantani. Na ovim ostrvima zive Aymara indijanci. Oni pricaju Aymara jezikom a kako su do skoro stnovnici ovih ostrva odbijali svaki kontak sa modernom civilizacijom stariji stanovnici ostrva cak ni ne znaju spanski. Na Amantani ostrvu smo prespavali u kuci dodeljene nam indijanske porodice :). Tamo su sve porodice izuzetno siromasne, ali su ljudi izuzetno prijatni i gostoprimljivi. Obicno imaju zasebnu "kucicu" u kojoj se nalazi ognjiste, gde spremaju hranu i rucavaju. U "glavnoj" kuci im se nalaze ostave u prizemlju i spavace sobe na spratu, wc je naravno poljski. Sve je izuzetno skromno i prilicno zapusteno i prljavo. Nasi domacini su posedovali samo par ovaca i jedno magare, lokalni burzuji verovatno imaju i krave i svinje :)). Domacini su imali i slatku bebicu koja nas je zabavljala ta dva dana :).









Zalazak sunca posmatran sa vrha ostrva, na kome se naravno nalazi hram bogu Sunca, izgleda fantasticno.



Uvece su organizovali igranku. Naravno za igranku vas okite svojom narodnom nosnjom i celo vece vas "teraju" da igrate uz njihovu tradicionalnu muziku:). Sama igra nije preterano komplikovana a muzika je slicna onoj koju ste mogli da slusate u Knez Mihajlovoj (Da li je neko skoro video one indijance sto su svirali?).





Na zurci smo inace upoznali dve simpaticne sestre iz Slovenije, Petru i Polunu sto nas je izuzetno obradovalo. Konacno smo mogli da se sa nekim ispricamo na srpskom :). Skroz je cudan osecaj kada ste sami u tako dalekoj zemlji, oko vas nedeljama samo stranci i onda konacno neko kome ste relativno bliski. A onda te ljude dozivljavate kao da su vam najblizi rod. Nismo se skoro nekome toliko obradovali kao njima dvema kada smo ih upoznali :). Ulepsale su zavrsetak naseg putovanja po Peruu. Inace ljudi na ostrvu Amatani su uzasno niski. Sin ove bakice je jedva bio malo veci od nje.



Nakon ostrva Amatani krenuli smo ka ostrvu Taquile. Stanovnici ovog ostrva su jos vise izolovaniji od stanovnika Amatani ostrva. Zive na ostrvu u svojoj zajednici i zene se iskljucivo sa pripadnicima zajednice. Gradonacelik ostrva se bira jednom u godinu dana i to sistemom rotacije. Imaju i zanimljivu narodnu nosnju koju nose i dan danas. Recimo na ovim slikama dole se tacno mogu razlikovati ozenjeni muskaraci od neozenjenih. Neozenjeni muskarci nose kapu koja je do pola bela. :) Takodje, zenjeni muskarci nose i torbicu sa kokom koju zvacu po ceo dan.





Pogled sa ostrva na jezero je neverovatan. Zbog visine i cistog vazduha boja jezera je fantasticno plava. U nekim trenucima se cini da posmatrate more a ne jezero. :)