Da ne bi ova prica o nasem putovanju ostala bez kraja, "pomucicemo" se da napisemo jos par postova :). Prvi post posveticemo delu naseg dvodnevnog boravka na predivnom jezeru Titikaka, indijanci ga zovu Titikhala.



Jezero se nalazi na granici izmedju Perua i Bolivije. To je inace najvece plovno jezero na ovako velikoj visini, (3856m). Na Peruanskoj obali jezera nalazi se grad Puno. U njemu smo se odmarali par dana pre obilaska jezera. Povrsina jezera je oko 8000 kvadratnih metara i u njemo se nalazi preko 30 ostrva. Najveca dubina jezera je 280m ali je uglavnom dubina oko 3-4 metara. Tokom plovidbe smo uglavnom mogli da vidimo dno. Ovo jezero se inace smatra kolevkom Inka civilizacije jer se tu rodio prvi Inka, Manko Qhapaq, oko 1200. godine.

Jedna od najvecih atrakcija na jezeru su plutajuca ostrva. Ova ostrva su nastala preplitanjem isusenog korenja biljaka koje lice na nasu trsku i rastu svuda po jezeru.





Ova biljka raste u plicim delovima jezera. Njeno stablo se sastoji iz dva dela. Deo koji je pod vodom je jestiv i bele je boje, zeleni deo biljke koji je iznad vode posle nekog vremena se sasusi i pozuti. Korenje biljke "lebdi" u vodi. Kada se ispreplece korenje vise biljaka one obrazuju nesto nalik busenu zemlje. To "busenje" se siri vremenom obrazujuci plutajuce ostrvo. Domoroci na ta prirodna ostrva slazu nove slojeve sasusenih delova ove biljke. Od ove susene biljke oni prave i camce i svoje kuce.



Ostrva se posebnim kolcima pricvrscuju za dno jezera da ne bi otplutala tokom jake struje (ili kako rece vodic "Da ne bi zaspali u Peruu a probudili se u Boliviji" :)). Nasi prvi koraci po ostrvu su bili dosta nestabilni jer vam noge propadaju u trsku, ali smo se brzo navikli. Na nekim delovima ostrva koji nisu dobro odrzavani noge vam propadnu i do 20ak centimetra sto i nije bas lep osecaj. :))



Stanovnici ostrva su uglavno indijanci koji su pobegli na jezero pod naletom Inka i tamo ostali do danas. Na ostrvu zive i uzgajaju raznu zivinu. A u okviru ostrva imaju i male ribnjake. Na jednom od ostrva postoji i skola za tamosnju decu.





Mnogi tvrde da su danas Uros ostrva previse iskomercijalizovana i iskvarena sa svim sto veliki turizam donosi, ali mi ne mislimo tako. Jedina stvar koja odskace od cele slike koja se nije menjala vekovima su solarni kolektori koji stanovnicima ostrva omogucavaju da uzivaju u luksuzima moderne civilizacije. Neki cak imaju i televizor! Prica se da neka kuca na jednom od ostrva ima i internet ali to nismo bili u mogucnosti da to proverimo. :) Ali nama, kao velikim ljubiteljima staforda, ovaj mali simpaticni stenac nije mogao da promakne. :)



Nakon nekih sat vremena na plutajucim ostrvima krenuli smo ka pravim ostrvima. Zahvaljujuci iskusnoj posadi naseg brodica vesto smo izbegli policijske patrole kako bi mogli da sedimo na krovu broda, sto je inace zabranjeno. :)



Tu bi kontinued... :)