Kad smo planirali ovaj nas odmor prvobitno smo imali nameru da putujemo samo po Argentini. Naravno nije nam trebalo dugo vremena da shvatimo da ne mozemo otici do Juzne Amerike i tek tako zaobici Machu Picchu. Ovo mesto je zaista magicno, ni slike a ni sva ova prica nece moci da vam docara caroliju koja ga okruzuje.
Machu Picchu je poslednji otkriveni Inka grad. Pronasao ga je americki istoricar Hiram Bingham 1911. godine trazeci izgubljeni grad Vilcabambu. Grad je gotovo u celosti ocuvan. Naravno u njemu necete naci nista sem zidova gradjevina koje su pravile Inke, ali su ti zidovi u svojoj orginalnoj velicini. Sve terase koje su koristili za zemljoradnju kao i sistemi za navodnjavanje i mnogobrojne cesme su ocuvane u celosti. Postoji cak i nekoliko "restauriranih" kuca. Orginalne gradjevine na kojima je samo podignut slameni krov. Iste ovakve kuce mozete i danas videti u nekim delovima Perua. Postoje razliceite teorije o tome kada je i kako podignut grad. Meni se licno najvise svidela ona po kojoj je grad podignut zapravo posle dolaska Spanaca, u njega su Inke dosle bezeci pred osvajacima.
Samo mesto na kome se grad nalazi je fascinantno. Zapravo grad se nalazi na visoravni, okruzen planinama sa svih strana. I na okolnim planinama postoje ostaci nekadasnjih naseljenih mesta.

Pogled na Machu Picchu sa jedne od terasa.







Pogled na Machu Picchu sa njegovim jedinim stanovnicima. :)



Hram sunca. Jedina ovalna zgrada u celom kompleksu. I osim za verske svrhe sluzila je i za astronomska istrazivanja.



Deo grada u kome se nalazio zatvor. Ova prirodna stena ima oblik rasirenih kondorovih krila. Ispod nje se nalazi i kondorova glava isklesana u kamenu.



U neposrednoj blizini Machu Picchu-a nalazi se vrh Wayna Picchu (To je ona visoka planina na slikama). Na nju se mozete popeti orginalnim Inka "stepenicama" koje su na pojedinim delovima izuzetno strme (morali smo da se koristimo rukama pri penjanju). Staza je izuzetno naporna, trebalo nam je oko sat ili sat i po da se popnemo do vrha. Dok smo se penjali sretali smo ljude koji su se vracali sa vrha i svi redom su nas lagali kako nema jos mnogo :). Cela staza je okruzena bujnim rastinjem koje pravi "debelu" hladovinu tako da je to donekle olaksavalo penjanje. Sve nase "muke" su se isplatile kada smo se popeli na vrh. Imali smo utisak da stojimo na vrhu sveta :). (Mogu da zamislim kako se osecaju oni koji se popnu na Mont Everest). Oko nas predivne planine sa svih strana. Iznad nas samo nebo. Predivan pogled na sve strane i konacno disete punim plucima. Osecaj je zaista predivan. A kad se spustite ponovo u Machu Picchu vise ne osecate noge, ne osecate ruke, gladni ste, zedni, mokri od znoja i presrecni, prezadovoljni i ispunjeni ogromnom energijom :). Da nemamo usi verovatno bi nam se krajevi usana doticali na temenu - toliki nam je kez bio :). Imate osecaj potpune srece :))).

Ovako Machu Picchu izgleda sa vrha Wayna Picchu-a.



Ovaj soko ili sta je vec :) je bio na samom vrhu i rado se hranio iz nasih ruku. :) Iza njega se vidi Machu Picchu.



I za kraj najbolje. :)



Marica