Nakon obilaska Cuzco-a i njegove okoline krenuli smo za Machu Picchu. Odlucili smo se za lokalni jeftini prevoz :). Uzimajuci u obzir ono sto sam ovde vidjala po ulicama i nisam bila najodusevljenija, ali ispalo je sasvim kulturno. Manja je guzva a i u manje smrdi nego na nekoj beogradskoj gradskoj liniji :). Rast mog raspolozenja je bilo u direktnoj proporciji sa povecanjem razdaljine od Cuzco-a. Tome je verovatno doprinela i prelepa priroda koja nas je okruzivala. Nema vise pustinja niti golih planina. Kad krenete od Cuzco-a ka Ollantaytambo-u (mestu u kome smo preseli na voz) vi ustvari silazite u dolinu reke Urubambe. A priroda je zaista predivna. Reka je brza, virovita i poznata je po splavarenju. I ljudi su ovde drugaciji mnogo mirniji i pitomiji. Ulazeci u Ollantaytambo prosli smo prvo kroz siromasniji deo u kome zive Indijanci. Taj deo izgleda kao da je gradjen pre tri-cetiri veka. Prosto neverovatno, kao da smo se vratili vekove unazad :). Onda naravno stignete do Plaze de Armas koja lici na sve dosad vidjeno sa ovim imenom :), samo u minijaturi.
E na toj Plazi, tacnije u jednom od restorana smo upoznali predivne ljude koji prave carobnu hranu i koji su bili tako ljubazni da nam cuvaju ranceve dok se mi setkamo po obliznjem nalazistu :). Generalno, Peruanci prave predivna jela i sto je vrlo bitno za mene bar 50% jela na njihovim menijima su vegeterijanski. Fini ljudi znaju zdravo da se hrane :). Miljan je naravno jednako odusevljen specijalitetima sa mesom. I tako rastereceni tereta i briga, prepunih stomaka krenuli smo do obliznjeg nalazista (na nekih 200m od centra). Ceo ovaj gradic je jedno ogromno nalaziste. Kuce u kojima ljudi i sad zive nalaze se na terasama koje su jos Inke pravile. Sve izgleda nekako "izvorno" indijanski.
To nalaziste je najlepse koje smo videli do tada. Ima ogromne terase sa do danas ocuvanim sistemom za navodnjavanje.



Stepenice za penjanje po terasama.



Deo opservatorije.



Ocuvana Inka kuca.



Deo nalazista koja se nalaze na brdu preko puta i koje nismo imali vremena da posetimo.



Pogled na danasnji grad Ollantaytambo kroz prozor nekadasnjeg Ollantaytamba.



Cesme i kanali koje su Inke pravile su u istom ocuvanom stanju kao i pre nekoliko vekova.





Cak su skrenuli i malu reku koja prolazi pored grada.



Ceo kompleks je izuzetno velik, trebalo nam je oko dva i po sata da ga obidjemo. Naravno slike ce vam vise docarati velicinu i lepotu ovog nalazista.

Zena u tradicionalnoj indijanskoj nosnji sa detetom. Inace, minut pre slikanja nam je prisla i pitala da li zelimo da je slikamo. Na sta smo mi uglas rekli: "No, gracias!". :)



Slatka mala devojcica koja je pocela da pozira cim sam izvadio fotoaparat. :)



Marica