Juce smo bili u poseti ovom zenskom samostanu. Gradjevine u okviru manastirskog kompleksa su gradjene izmedju 16. i 19. veka, pojedini orginalni delovi su bili unisteni u zemljotresima koji ovde nisu retkost. Ceo manastirski kompleks se prostire na 20000 kvadratnih metara i predstavlja pravi mali grad u okviru Arequipa-e.
E sad malo o istoriji manastira, koja je izuzetno zanimljiva :)
Manastir je osnovala bogata Spanjolka (Maria de Guzman) 1580. godine i u njega je dovodila cerke najbogatijih Spanaca. Svaka sestra je imala po nekoliko robova (obicno crnkinja). Inace, sestre su volele dobru zabavu, pa su redovno pravile zurke na koje su dovodile muzicare (nista bez zive svirke :)). Vrlo pobozno :))))
I tako su terevenke trajale jedno tri veka, dok papi nije preselo pa je poslao cvrstu ruku ( sestra Josefa Cadena) 1871. godine da zavede red. Od tada manastir sluzi onome cemu je i namenjen (sta god to bilo :)), valjda ;).
Manastir je za javnost otvoren tek 1970. godine (njegov veci deo). Deo koji sestre koriste danas, naravno nije dostupan. Nama je trebalo oko dva sata da obidjemo ceo kompleks.
U manastiru postoji sest ulica koje nose imena poznatih Spanskih gradova. Ceo kompleks je oznacen strelicama, da bi se lakse snalazili, mada i na poledjini ulaznice, postoji detaljna mapa. Na samom ulazu vas docekuju vodici koji vam daju prijateljski savet da uvek idete ulevo ;), tako pri obilasku necete nista propustiti a nece vam se dogoditi ni da pet puta obilazite isto mesto :).
Manastir je zaista predivan, i neke od njegovih delova cemo pokusati da vam docaramo uz slike koje slede :).
U okviru manastira postoji vise "trgova" oivicenih lukovima. Izmedju lukova su zidovi iscrtani freskama koje su tematski povezane. Jedan deo tih lukova je prikazan i na slici. Inace, svaka ulica je tj. njoj pripadajuci trg je u drugoj boji :)



Jedan od cestih detalja su i "lazne" stepenice, odnosno stepenice koje nigde ne vode, veroatno nastale tokom visevekovne nadogradnje manastira zbog pregradjivanja pojedinih delova.



U svakoj ulici postoji vise odvojenih celija koje su koristile sestre. U celiji u kojoj je boravila jedna od sestara koja je proglasena sveticom (na zalost zaboravila sam joj ime :() ljudi i danas dolaze da se mole posto veruju da ima isceliteljsko dejstvo (leci rak!).



Celije u kojoj su sestre boravile za vreme bdenja. Na zidovima celije se nalaze slike pospanih sestara :)



U okviru kompleksa postoje odvojeni delovi koje su sestre koristile za rucavanje, higijenu, apoteku, primanje vaznih gostiju, spremanje mrtvaka itd. Svaki taj deo je kao "stan" zaseban za sebe tako da je manastir prepun ognjista. Ta ognjista se razlikuju u tim delovima. Jedno od njih je i na donjoj slici.



Ovaj manastir je bio poznat po pecenju onih hlebcica koje katolici jedu na misama, koji simbolizuju Hristovo telo. Tako da u okviru njega postoji deo u kome su mlele brasno, i pekle te hlepcice. U okviru tog dela nalaze se izlozeni i kalupi koje su koristile, kao i posudje koje su koristile. U pekari je postojao i bunar (trenutno je prazan, Miljan je to proverio, naravno :)).



Vecina tih starinskih uredjaja koje su koristile i u bolnici i apoteci su izlozeni u vitrinama. Na zalost u prostorijama je prilicno mracno, pa to nismo mogli da slikamo, ali je vrlo interesantno gledati "praistorijske" inekcije :))).
U okviru kompleksa postoje dve galerije. U jednoj su izlozeni predmeti koje su svakodnevno koristile (opet u vitrinama, pa nismo mogli da slikamo). Druga galerija je mnogo veca i u njoj su izlozene slike i sklupture poznatih umetnika koje su poklanjane manastiru od 16. do 19. veka. Na slikama su uglavnom predstavljeni njihovi svetci pa moram priznati da nam je taj deo bio manje zanimljiv. Na slici je samo manji deo ove galerije njegova cetvrtina. Galerija je u obliku krsta tako da je ovo ustvari jedan od krakova.





Toliko o manastiru. Danas je inace neki njihov praznik, pa idemo malo da se cudimo njihovom veselju :))).

Marica