sa vodopada.











Inace, danas smo stigli u Peru. Usli smo na jedvite jade jer su na granici mislili da nam je potrebna viza pa su nas za malo vratili u Cile. Nesporazum je bio u tome sto u pasosima pise da dolazimo iz Jugoslavije a na njihovom spisku zemalja kojima nije potrebna viza se nalazi samo Servia y Montenegro. Pustili su nas jedino zahvaljujuci nasoj prijateljici Ursuli. Peruanki koju smo upoznali u autobusu iz Salte (Arg.) do Arice (Cile). Autobus se penje do visine od preko 5.000 metara. Ne samo sto je poprilicno hladno nego se zbog smanjenog pritiska javlja i visinka bolest sto nije nimalo prijatno. Naprotiv, cini vam se da vas svaki delic tela boli a zglobove ne mozete ni da istegnete od neprijatnog bola.

Na granici sa Cileom su nas detaljno pretresli i sve sto je makar i licilo na nesto zivotinjskog porekla nam je oduzeto, ukljucujuci i neki suvenir na kome je bilo perja. Nismo videli puno od Cilea jer smo putovali nocu, ali po onome sto smo mogli da vidimo to je izgleda jedna mnogo ruzna zemlja. :) Isto vazi i za deo Peru od Anda ka moru. Sve same pustare.

Trenutno smo u Arequipa-i. Gradu koji lezi ispod tri ogromna vulkana cije su kupole obavijene snegom i ledom. Nezaboravan prizor. Malo smo skrenuli sa puta ali nam je bio potreban odmor. A i Arequipa, koja se nalazi na 2.500 metara nadmorske visine sluzi kao super aklimatizacija za jezero Titikaku (4.500m) i Cuzco (3.500m), odnosno Machu Picchu (3.000m).

I tako... Odosmo da razgledamo grad pa se cujemo uskoro. :)